FORM-FINDING METHODS

Form-finding of spatial structures implies application of diverse modeling techniques that can simultaneously represent their geometry and simulate their structural behavior.

​PRINCIPLES. Pretpostavlja se da je termin generativno prvi put upotrebljen u kontekstu automatizovane računarske grafike još 1960-tih godina. Korišćen da označi geometrijsku abstraktnu umetnost u kojoj se repeticijom, transformacijom i verijacijama jednostavnih elemenata generišu kompleksne forme. Termin generativna umetnost (Generative Art) prvi put upotrebljen je u smislu dinemičkog sistema za kreiranje umetničkih događaja za naziv konferencije održane u Milanu 1989. godine. Njegovo korišćenje u nazivu departmana Generativni sistemi (Generative Systems), osnovanog 1970. godine na School of the Arts Institute of Chicago, u kontekstu primene novih tehnologija u kreativnom procesu i prvi primer uvođenja ovog pristupa u edukaciju. Termin generativna matematika (Generative Mathematics)uvodi Franke, a odnosi se na istraživanja matematićkih operacija pogodnih za generisanje umetničkih prikaza. Krajem XX veka smatra se da je orjentacija zajednice generativnih umetnika, sizajnera, arhitekata, muzičara, na interdisciplinarnosti, prelaženju granica oblasti i konvergenciji upravo je zasnovana na deljenju značenja ovog termina.

CLASSIFICATION. With respect to medium form-finding methods could be classified on analogue and digital techniques. Both mediums are used for testing, understanding of structural behavior

Оба медијума користе се за тестирање решења, разумевање његовог понашања услед дејства оптерећења и/или процене напона и деформација у итеративном процесу тражења форме, у коме се добијени резултати претходне користе као инфромације за нарадну интерацију.

GENERATIVNI SISTEMI.

Sol LeWitt