GENERATIVNO PROJEKTOVANJE

Generativni procesi u umetnosti, na izvestan način, oduvek su zastupljeni. Upotrebu vizuelne simetrije, obrazaca i repeticije moguće je identifikovati još kod najstarije poznatih kultura. Međutim, proces i koncepr postaju centralne teme stvaralaštva u XX veku. Takve tendencije u osnovi su proces art (Process Art) pokreta orjentisanog na ideje iza objet d'art i tehnike njegove realizacije, ako i konceptualnog pravca čiji je fokus na procesu osmišljavanja dela i saznanjima koja nastaju u tom postupku. Zasnovana na minimalizmu, konceptualna umetnost ujedinjuje tendencije dematerijalizacije i abstraktnog slikarstva, objktne umetnosti (object art), hepeninga (happenings) čije je teorijeks postavke razvio Dišamp (Duchamp).

Pod uticajem Levitovih (LeWitt) umetničkih istraživanja s kraja 1960-tih (prostornih struktura, mreža, modularnih konstrukcija)inspirisanih idealima konstruktivizma, Bauhausa i grupe DE Stijl (De Stijl), kod kojih je pojam skulpture zamenjen strukturom.

TERMIN. Pretpostavlja se da je termin generativno prvi put upotrebljen u kontekstu automatizovane računarske grafike još 1960-tih godina. Korišćen da označi geometrijsku abstraktnu umetnost u kojoj se repeticijom, transformacijom i verijacijama jednostavnih elemenata generišu kompleksne forme. Termin generativna umetnost (Generative Art) prvi put upotrebljen je u smislu dinemičkog sistema za kreiranje umetničkih događaja za naziv konferencije održane u Milanu 1989. godine. Njegovo korišćenje u nazivu departmana Generativni sistemi (Generative Systems), osnovanog 1970. godine na School of the Arts Institute of Chicago, u kontekstu primene novih tehnologija u kreativnom procesu i prvi primer uvođenja ovog pristupa u edukaciju. Termin generativna matematika (Generative Mathematics)uvodi Franke, a odnosi se na istraživanja matematićkih operacija pogodnih za generisanje umetničkih prikaza. Krajem XX veka smatra se da je orjentacija zajednice generativnih umetnika, sizajnera, arhitekata, muzičara, na interdisciplinarnosti, prelaženju granica oblasti i konvergenciji upravo je zasnovana na deljenju značenja ovog termina.

GENERATIVNO STVARALAŠTVO. Odnosi se na korišćenje artificijelnih produkcionih sistema sa određenim stepenom autonomije u kreativnom procesu. Ti sistemi nezavisno od autora participiraju u odlučivanju u određivanju krajnjih rezultata kreativnog procesa. Iako se načelno ma koji sistem koji poseduje generativni potencijal može primeniti u kreiranju, u te svrhe nejčešće se koriste automatizovani računarski sistemi. Računarski generisano umetničko delo proizvedeno je na osnovu algoritamski determinisanog sistema previla (programskih instrukcija). U tom procesu autor dopušta kompjuterskom sistemu da učestvuje u donošenju nekih odluka, zadržavajući poziciju onoga ko odlučuje o pravilima. Iako se načelno ma koji sistem koji poseduje generativni potencijal može primeniti u kreiranju, u te svrhe se najčešće koriste autometizovani, računarski sistemi. Računarski generisano umetničko delo proizvedeno je na osnovu algoritamski determinisanog sistema pravila (programskih instrukcija). U tom procesu autor dopušta računarskom sistemu da učestvuje u donošenju nekih odluka, zadržavajući poziciju onoga ko odlučuje o pravilima. Iako rezultati nastaju (emerge) u kontrolisanim procesima u ovom nedetrminističkom pristupu oni nisu unapred poznati, čime je ostavljen prostor za neočekivano. Primer predstavlja aleatorika u muzici, gde su umetnici prilikom kreacije vođeni procesima zasnovanim na slučajnosti, ili veštačke DNK (Artificila DNA), generativnog pristupa u umetnosti i kome konstruisani sistem ima sposobnost da generiše nepredvidljive događaje prepoznatljivog zajedničkog karaktera.

Generativno stvaralaštvo svoj izraz pronelezi u: /1/ statičnim artefaktima, koji predstavljaju rezultate procesa koji nisu eksponirani ili /2/ procesima koji se odvijaju i proizvode rezultate u realnom vremenu. Grafička programska okruženja poput Max/Msp, PureData ili vvv, kao i klasična programska okruženja poput Processing ili Open Frameworks, koriste se za kreairanje generativno audio-vizuelnih umetničkih izraza u realnom vremenu u Demoscene ili VJ-kulturi. Autonomija sistema predstavlja kritični aspekt u generativnom stvaralaštvu. Aktuelni pristupi podrazumevaju korišćenje autonomnih sistema kod kojih je kontrola dosta redukovana. Ali i drugu krajnost tzv. živo kodiranje (live coding), odnosno korišćenje interaktivnih programskih jezika (Max/MSP, Fluxus, Isidora, Quartz, Composer i openFrameworks) kojim je omogućena modifikacija generativnih sistema u toku samog izvođenja operacija.  

Jedan od pionira primene generativnog pristupa u oblasti arhitekture i urbanizma je Sodu (Soddu) svoje ideje prikazao je u knjizi Citta' Aleatorie из 1989. godine. Sodu je 1987. godine kreirao artificijelni DNK italijanskih srednjevekovnih gradova na osnovu koga je omogućeno generisanje praktično neograničenog broja srodnih 3D modela. Sodu generativnu umetnost definiše na sledeći način:

Generativna umetnost je ideja realizovana kao genetsko kodiranje veštačkih događaja, kao konstrukcija dinamičnih kompleksnih sistema sposobnih da generišu beskrajne varijacije. Svaki generativni projekat je koncept - softver koji radi proizvodeći jedinstvene ne-ponovljive događaje, kao što su muzika ili 3D objekti, kao mogući i višeobrazni izrazi generativnih ideja kod kojih je izuzetno prepoznatljiva vizija pripadnosti umetniku/dizajneru/muzičaru/arhitekti/matematičaru. 

GENERATIVNI SISTEMI.

Sol LeWitt